Фруло, што дах мој радосни
жално у дољи разлеже
Да л што пастири помрли
тобом призиваху драгу?
Ил жал се стани у мени:
с неба ме стрела ранила
тамна ме земља печила
та песма ми је сузицом
и капљом крви кићена?
Ил дах мој кад протече,
жал те за одбеглом тајном?