Историјат Сабора

У општини Чачак, посебно у Туристичком савезу и установама културе, у више наврата указивано је на потребу да буде заснован неки од сабора народног духовног ставралаштва. Тројица људи: Милован Правдић – просветни радник , Бранимир Миловановић – секретар Туристичког савеза и Радован М. Маринковић– новинар и књижевник, предложили су да се у Прислоници, надомак Чачка организује Сабор фрулаша Србије.
Зашто фрула?
У Чачку и околини, у то време, живело је неколико врсних фрулаша који су снимали плоче и наступали на сабориштима широм земље. Пре свих Слободан Вукићевић, Милан Ковачевић, Обрен Радичевић, Часлав Павловић и Спасоје Јечменић. Такође, након Саве Јеремића фрула у Србији добија све више поклоника и следбеника, као што су Микан Обрадовић, Тихомир Пауновић, Вељо Кокорић и наравно, ненадмашни уметник Бора Дугић.
У Љубићу се, две године заредом одржавала приредба „ Чаробна фрула“ тако да је било интересовања за сличну манифестацију, постојали су контакти са фрулашима и одређена организациона искуства.
У Гучи се већ одржавао Сабор трубача, дубоко утемељен, а у Соко Бањи фестивал хармонике, тако да је фрула била логичан избор. Стари српски инструмент. У прошлости готово да није било куће која није имала гусле, свиралу, свирајчицу или двојенице.
Зашто Прислоница?
Милован Правдић, је био родоначелник сеоског туризма у свом родном селу. Као велики визионар, знао је да туристима, сем здраве хране, питомих пашњака и ливада, воћњака , шума и бистрих потока, мора понудити и неки културни садржај. Храну за душу. Такође и мештанима, да би што већи број њих остајао на својим огњиштима.
У Прислоници су се много година пре тога одржавале „Септембарске партизанске свечаности“ које су угашене.
У селу је постојала добра инфраструктура и Прислоница је, у то време, у много чему предњачила у општини Чачак.
Тројица људи су дала идеју, али душу Сабору фрулаша удахнуо је проф. Миодраг Миле Азањац. Флаутиста, високо уман човек, филозоф музике, визионар. Њега проналазе, на предлог Бранка В. Радичевића, на планини Јавор. Проф Азањац утемељио је и осмислио концепцију манифестације која ће се разликовати од свих дотадашњих сабора. Требало је ступити, још, у контакт са брушеним дијамантом српског фрулаштва и светске музике Бором Дугићем и Сабор фрулаша Србије „ Ој Мораво“ могао је да почне.

ХРОНОЛОГИЈА ВАЖНИХ ДАТУМА И ДОГАЂАЈА:

      • Први Сабор одржан је од 23-25.септембра 1988. За такмичење се пријавило 25 фрулаша, а њих 15 је прошло селекцију.
      • Победник првог Сабора био је Раде Кошанин из Крушевца. Свирао је песму „ Што ти  је стано мори” и  „ Косачко коло”, уз пратњу оркестра Бранимира Ђокића.
      • Прва саборска приредба била је изложба Етнографског музеја „ Сеоска кућа” архитеката браће  Петровић.
      • Први водитељ програма био је Радош Бајић, драмски уметник.
      • Број учесника се из године у годину повећавао, тако да их је на Другом сабору било 30, а на трећем 100! То је довољан доказ да су организатори погодили када су изабрали светковину фрули у част.  Како сви нису могли изаћи на централну бину, Бора Дугић је у преподневним сатима вршио селекцију такмичара.
      • Прва жена која је освојила неко признање на Сабору фрулаша била је Милица Стошић из Врања. На Трећем сабору, 1990. године добила је награду „ Сава Јеремић” за најизворније музицирање.
      • Од 1990. Сабор има свог домаћина, као и свака друга обичајна светковина у Срба. Први домаћин био је песник Добрица Ерић. Ову дужност, након њега, обављале су многе угледне личности културног и јавног живота. Он, домаћин, отвара такмичење пригодном беседом о фрули.
      • објављен је први ДВД са Сабора фрулаша. Припремили су га Миодраг Миле Азањац и Радован М. Маринковић.
      • изграђена је саборска бина која је у свом саставу имала свлачионице за учеснике у програму и канцеларије за организаторе и жири.
      • Прва три Сабора одржана су у септембру месецу. Од Четвртог , 1991. године одржавање манифестације се помера за другу половину јула, наслањајући се, тако, на славу манастира Вујан, која се празнује 26.07. Тиме Сабор добија важну духовну ноту.
      • године , пред Шести сабор штампан је први број листа Фрула. Од тада, изашло је 25 бројева што самостално, што као подлистак Чачанског гласа и Чачанских новина. Први број уредили су Милан Ђоковић, Радован М. Маринковић и Бранимир Миловановић.
      • године организована је прва школа фруле у Прислоници. Старешина је био проф. Миодраг Миле Азањац, а главни учитељ Бора Дугић. Многи фрулаши који су је походили освајали су касније прве награде. Сабор је тако добио едукативну и стваралачку ноту.
      • Исте те године, 1994. златну фрулу су победнику Павлу Обрадовићу из Чукојевца, спустили са неба падобранци, чланови Аеро клуба „ Шпиро Мугоша” из Подгорице.
      • фебруара 1997. преминуо је духовни отац Сабора Миодраг Миле Азањац. У његову част троструки победник у истој категорији добија мајсторско писмо које носи име „ Миодраг Миле Азањац”.Такође, професорово име понео је и ,,Свесрпски сабор”, целодневно суботње саборовање.
      • На Десетом сабору, 1997. године организовано је надметање свих претходних победника, по категоријама, за звање „ фрулаш деценије”. Тада су сви победници проглашени за „Мајсторе фруле”, а то признање уручено им је наредне године.
      • Прва и једина жена са титулом мајстора фруле је Милица Стошић из Врања. Она је 1990. добила награду „ Сава Јеремић”, 1992. и 2000. награду жирија публике, друго место 1993. а 1997. треће. У категорији савременог свирања на фрули 1. место осваја 2002. Иако нема три победе, у истој категорији, Скупштина сабора јој додељује мајсторско писмо за свеукупни допринос развоју фрулаштва, посебно на југу Србије.
      • Скупштина Сабора фрулаша додељује маестру Бори Дугићу, највише признање „ Златни фрулаш српског Балкана”.
      • године, на Једанаестом сабору дешавају се најзначајније програмске измене које Сабору дају потпуно нову концепцију, али у духу завета који је оставио професор Азањац:
        – Такмичење фрулаша се, на предлог проф. Димитрија Големовића, дели у две категорије: савремену и изворну.
        – Уводи се програмска целина „ етномузиколошких записа” у оквиру које студенти и професори са Етномузиколошког одсека ФМУ бележе народно стваралаштво свирача на фрули и другим сродним инструментима.
        – Организује се округли сто на тему фруле. Ова и претходна новина дале су и дају Сабору научно истраживачки карактер, а не само такмичарски.
      • године Сабор је одржан и припремљен за само месец дана од завршетка НАТО агресије на нашу земљу. Промовисан је на необичан начин, тако што је група фрулаша и чачанских уметника организовала приредбе за браниоце отаџбине ( међу којима је био и председник Саборског одбора) на њиховим борбеним положајима.
      • одржана је, прва смотра младих фрулаша Србије.
      • Исте, 1999. године, по први пут, једна жена побеђује у појединачној конкуренцији. Кристина Цвејић из Бруса дели прво место у категорији изворног свирања са Миланом Ковачевићем из Чачка
      • године, у продукцији Телевизије Спектрум, снимљен је ЦД „ Златне фруле” уз учешће 10 мајстора фруле из Прислонице. Продуцент је био прослављени фрулаш Димитрије Микан Обрадовић.
      • умро је Милован Правдић, још један од оснивача Сабора. Награда за најбоље одсвирано коло у изворној категорији носи његово име, а дарује је МЗ Прислоница. Сваке године Сабор, практично, почиње тако што сабораши походе његов гроб.
      • Од 2004. смотра младих фрулаша прераста у такмичење, у две категорије: дуети и соло свирање.
      • Од 21. Сабора, 2008. такмичење се одвија у два дана. У суботу наступају дуети и фрулаши у изворној категорији, а у недељу млади и фрулаши у савременој категорији свирања.
      • године такмичење младих фрулаша у појединачном свирању дели се у две подкатегорије: млади до 12 година и млади од 12-16 година.
      • године Оркестар фрула из КУД „ Фрула Ц” из Бруса под уметничким вођством Милутина Цвејића бива проглашен за „ Свеукупног победника свих досадашњих Сабора”. Касније, овај оркестар прераста у КУУ „ Копаоничка фрула”.
      • године из штампе излази монографија Сабор фрулаша Србије Ој Мораво 1988-2013. аутора Радована М. Маринковића и Зорана Рајичића.
      • ради се директан пренос Сабора преко интернета.
      • почиње изградња нове, савремене позорнице.
      • Највише освојених првих места у појединачној конкуренцији, по три, на Сабору фрулаша имају Славиша Стојковић из Пирота ( побеђивао 1998, 2000. и 2001), Љубодраг Мијаиловић ( побеђивао 2009,2010. и 2012) и Никола Ђокић ( побеђивао 2010,2011. и 2013 ).
      • Највише освојених награда у појединачној конкуренцији има Кристина Цвејић из Бруса, укупно 7: прво место освојила је 1999. друга места 2000, 2006. и 2009. док је трећа била 2007, 2008. и 2010.
      • Највише освојених првих места у дуету имају Ненад Станкић и Милош Томић из Горњег Милановца. Они су три пута побеђивали и то: 2006, 2007. и 2011.
      • На предлог проф. др Димитрија Големовића од 2016. расписује се конкурс за савремену композицију на фрули инспирисану народном традицијом. Сваке године штампа се нотна свеска са пристиглим композицијама на конкурс. Победник првог конкурса био је композитор из Новог Сада Бојан Милинковић.
      • На предлог песника Маја Даниловића од 2017. бијенално се расписује конкурс за најлепшу песму о фрули ,,Момчилова фрула”. У штампани Зборник најлепших песама о фрули поред награђених улази по једна песма од сваког песника. Победник првог конкурса био је Братислав Бато Јевтовић из Чачка.
      • 2017. постављена је спомен плоча оснивачу Сабора – Миодрагу Милу Азањцу.
      • 2018. из штампе је изашао зборник есеја и библиографија Миодрага Мила Азањца , Српска уметност флауте, фрула флаута од искона коју је приредио Зоран Рајичић.
      • преминуо је један од четворице оснивача Сабора, дугогодишњи секретар Туристичке организације Чачка – Бранимир Бране Миловановић.
      • Од 2016. Радио Београд 2 додељује награду ,,Од злата јабука” фрулашу који најизворније музицира.
      • У сарадњи са Општином Рача у том месту се од 2017. организује Фрулашка академија коју води маестро Бора Дугић. На њој учествује до 15 најбољих младих фрулаша из Србије.
      • Од 2018. Први програм Радио Београда директно преноси такмичење за златну фрулу у савременој категорији.
      • маестру Бори Дугићу је, на предлог 28 истакнутих личности српске културе додељена почасна титула ,,Краљ фруле”.
      • За посвећени рад на корист српске културе Министарство културе и информисања додељује 2018. председнику Савета Сабора Зорану Рајичићу признање ,,Културни образац”.
      • Културно просветна заједница Србије додељује 2019. Златну значку Зорану Рајичићу, председнику Савета сабора.
      • Такмичење дуета се од 32. Сабора фрулаша, 2019. организује посебно за изворно свирање, а посебно за савремено свирање.
      • Легендама фруле Димитрију Микану Обрадовићу, Тихомиру Пауновићу и Вељу Кокорићу додељена је 2018. ,,Награда за животно дело Сава Јеремић“.
© 2025 Сабор фрулаша Прислоница. Сва права задржана. Дизајн: Trigon dizajn studio Čačak
Сабор фрулаша Прислоница