Када су зачетници идеје о организовању Сабора фрулаша Србије ,,Ој Мораво” Милован Правдић, Бране Миловановић и Радован М. Маринковић, на предлог песника Бранка В. Радичевића – Мачисте, отишли на планину Јавор да траже савет од флаутисте Миодрага Мила Азањца, договорили су се да не копирају постојеће саборе, већ да у Прислоници направе нешто сасвим другачије. Ново и необично. Од самог почетка Сабор је замишљен не само као такмичење фрулаша, већ као смотра изворног, народног стваралаштва у ширем смислу те речи. Било је то 1988. године.

Годинама касније, беседио је професор Азањац: 
„Сабор је изнедрио много тога што до сада нисмо сусретали  на саборима широм Србије”.

Природно, светковина фрули у част се није могала замислити без Боре Дугића, већ тада, светски признатог уметника на овом инструменту. Ступили су у контакт са Бором Дугићем и Сабор је могао да почне. Од оснивања, до данас, старешине Сабора фрулаша Србије била су само двојица људи: Миодраг Азањац и Бора Дугић. До тада, ни на једном сличном сабору није постојала функција старешине. Његов задатак је био и остао да се брине и стара о високом уметничком квалитету програма и да не дозволи да ова манифестација склизне у естраду, површност и кич.

Осим по концепцији, разноврсном и садржајном програму оно што Сабор фрулаша Србије ,,Ој Мораво” сврстава у ред најзначајнијих манифестација изворног – народног стваралаштва је и чињеница да је цело сабориште уређено као етно двориште, да је под шатрама (а нема их много) забрањена музика са разгласа. У сарадњи са младим уметницима Street arta осликавају се зидови у центру Прислонице са мотивима фруле и народног живота.  Дакле, то није сеоски вашар, како се често представљају манифестације у руралним срединама, већ истинска светковина фруле, традиције и обичаја српског народа, која негује изворно народно стваралаштво у области свирања на фрули и другим сродним инструментима.

Шта је његов циљ, који је то концепт који га разликује од других сличних смотри и који траје већ 32 године? Који су то „стубови” , како је говорио професор Азањац, на којима Сабор фрулаша Србије „Ој Мораво” почива:

1. Такмичење за златну фрулу
На Сабору се за звање најбољег, такмиче фрулаши који су то право стекли на регионалним предтакмичењима у Врањској Бањи, Бољевцу, Игрошу код Бруса, Рачи, Осаници код Жагубице и Иђошу код Кикинде. На завршној манифестацији у Прислоници наступи 60- 80 такмичара, док их кроз предтакмичења прође 250-300.
Само такмичење одржава се у  категоријама:
– изворно свирање на фрули;
– савремено свирање на фрули;
– дуети у изворном свирању и дуети савременом свирању;
– млади фрулаши до 12 година, млади фрулаши 12-16 година, млади дуети.
По правилима такмичења, од фрулаша се тражи да свирају нумере из краја из кога потичу, на начин и стилом којим се некада свирало и то је карактеристика изворног начина. Да се не остане само на традицији брину млади нараштаји који показују и доказују да се на фрули може свирати и нека друга музика, као што је забавна, филмска, рок, џез и етно џез. Сабор им у томе пружа подршку, негујући савремени стил свирања на штимованим инструментима и уз пратњу оркестра.

2. Стваралачки и образовни карактер
Кроз школе фруле и музичке колоније фрула и флаута код младих полазника се развија истанчан музички укус, као супротност кичу и фолк паради. Развија се свест да у српској традицији, односно фрули, леже корени уметничке надградње, односно флауте, као њеног стабла. Професор Азањац је беседио и то је мото Сабора фрулаша Србије: ,,У основи сваког саборског, народног окупљања, па и овог у Прислоници јесте брига о корену и стаблу једног народа. А корен српског народа незамислив је без звука фруле”.
-Све већи број младих на фрули свира дела класичне музике, а ad hoc оркестар фрула и флаута, јединствен у свету, изводио је на 25. Сабору дела Баха, Моцарта, Вебера, под уметнилким вођством флаутисте Катарине Врачар Азањац.
-У сарадњи са Општином Рача одржава се Фрулашка академија коју води маестро Бора Дугић. На њој учествују најбољи млади фрулаши Србије припремајући се за наступ у Прислоници и усавршавајући своје умеће под старешинством Боре Дугића.
Сабор организационо, саветодавно и финансијски помаже и друге школе фруле попут јединствене школе фруле у Брусу коју води Милутин Цвејић и коју похађа 30- 50 полазника, од којих већину чине девојчице, затим школу фруле у Осаници коју је водио пок. Иван Томић итд.
-Конкурс за савремену композицију на фрули инспирисану народном традицијом се расписује већ четири године, на предлог нашег истакнутог етномузиколога проф. др Димитрија Големовића. Циљ је да се код младих фрулаша подстакне стваралачки и креативни дух, да формирају сопствени фрулашки опус. Сабор штампа нотну свеску са пристиглим и награђеним  композицијама.
-Литерарни конкурс за најлепшу песму о фрули ,,Момчилова фрула”  у сарадњи са Библиотеком ,,Браћа Настасијевић” из Горњег Милановца подстиче песнике да инспирисани једном од најлепших песама наше поезије дају допринос  особеној програмској концепцији Сабора. Конкурс је бијенални, а у штампани Зборник  улази по једна песма од сваког песника.
–Вајарска колонија наивне уметности, као део програма Сабора, своје упориште налази у изрезбареном крсту патријарха Павла, који се чува у ризници манастира Вујан. Ови радови, не само да улепшавају простор саборишта, већ нас подсећају ко смо, шта смо и где су нам корени.

3. Неговање изворног стваралаштва у другим областима народног живота
У пратећим програмима Сабора фрулаша Србије наступају  играчке и певачке групе, организују се изложбе фрула и старих музичких инструмената, изложбе рукорада, старих заната, припремање старих јела, песничке вечери које за тему имају фрулу…
– Смотре градитеља фрула из целе Србије и региона су саставни део Сабора. Фруле се на лицу места дорађују, штимују, продају, размењују се искуства.
– Размена програма са организаторима предтакмичења и са ,,Царевчевим данима” у Великом Градишту. Победник Сабора фрулаша Србије наступа на ,,Царевчевим данима”, а победник ,,Царевчевих дана” гостује у Прислоници.

4. Беседништво
Сабор у Прислоници је једини сабор народног стваралаштва на коме се беседи. У почетку је то било на тему „Српски народ праведник или грешник” а касније на разне друге, актуелне теме, од значаја за умље, морал и опстанак српског народа. Као прилог овом концепту, сваке године, великани нашег глумишта играју монодраме о знаменитим личностима српске историје.

• Домаћин Сабора:
По древном српском обичају свака светковина (свадба, рођендан, испраћај у војску, тугованка и весеље) има свог домаћина. А домаћин је некадашњи чауш, вођа сватова, гласник (у епици је познато оно:,,Књигу пише и шиље чауша”). Он, домаћин позива, прима и испраћа госте, о свему их обавештава, шири ведро расположење. Понаша се саборно.
Домаћин отвара Сабор пригодном беседом о фрули и српској култури. Домаћини Сабора фрулаша су биле многе истакнуте личности српске културе: Добрица Ерић, Ратомир Рале Дамјановић, Антоније Исаковић, Лепа Миланин, Љубивоје Ршумовић, Светислав Божић, Зоран Христић, Миодраг Азањац, Бора Дугић, Драгослав Девић, Димитрије Големовић, Бранко Ђуровић, Милић Станковић – Милић од Мачве, Ненад Љубинковић, Будимир Кошутић, Драгомир Антонић, Славица Ђукић Дејановић, Живорад Ајдачић.

• Монодраме:
Као део пратећег програма сваке године, у амбијенту старог сеоског дворишта, играју се позоришне представе о знаменитим личностима српске историје: Милунка Савић, Чучук Стана, владика Николај Велимировић, Карађорђе, књаз Милош, царица Милица, Надежда Петровић, Лујза Мишић, кнегиња Љубица, Живојин Мишић…Прислоница је имала част да угости великане српског глумишта попут Љубе Тадића, Петра Краља, Соње Јауковић, Тихомира Станића, Стојана Дечермића, Биљане Ђуровић, Јелене Миле, Весне Станковић, Љубомира Тадића, Небојше Кундачине, Лепомира Ивковића, Дејана Цицмиловића…

5. Сеоски туризам
Прислоница је, својевремено, била пионир у сеоском туризму на територији општине Чачак. Долазили су ту, на обронке Вујна, туристи из многих европских земаља, а онда је све то, постепено, замрло. Један од циљева Сабора је да оживи и подстакне ову привредну делатност, да се село улепшава и развија, а млади подстицали за останак и опстанак на дедовини.
У сарадњи са часописом ,,Моја лепа башта” бира се најлепше сеоско двориште у Прислоници, чиме читаво село постаје активни учесник манифестације.
Као део пратећег програма Сабора сваке године један град из Србије представља своју културну, туристичку и привредну понуду у оквиру програма Моја Србија.

6. Светлости православља
Сабор се организује у време летњег Аранђеловдана и део приредби се, по традицији, одржава у порти манастира Вујан, са поруком да негујемо и чувамо православље, светосавље, нашу духовност и историју.
Сабор фрулаша Србије је имао част да га посете Његова Светост Патријарх српски Господин Павле и владика жички Стефан.

7. Научно – истраживачки карактер Сабора
-У сарадњи са Факултетом музичке уметности из Београда професори и студенти одсека за етномузикологију током Сабора бележе етномузиколошке записе, негујући тако и чувајући од заборава традиционални начин свирања на фрули. Много дипломских и семинарских радова на ФМУ урађено је о фрули и фрулашима. На ФМУ чувају се фонографски и мелографски записи начињени у Прислоници. То је богата архивска грађа за нека будућа покољења која ће проучавати културни живот, обичаје и традицију у Србији на крају 20. и почетком 21. века. Многи студенти који су летњу праксу обављали на Сабору у Прислоници данас су доктори наука.
– На округлим столовима о фрули проучава се стил и техника свирања на овом инструменту, начин израде и одржавања, размењују искуства. Из различитости развија се и јача дух толеранције и стварају пријатељства извођача који долазе из свих крајева наше земље.

8. Издавачка делатност
У складу са расположивим, скромним финансијским средствима Сабор фрулаша редовно или периодично објављује и штампа:

• Аудио и видео издања: ДВД – Сабор фрулаша, ЦД –Златне фруле, видео снимци комплатне манифестације који се раде сваке године.

• Књиге:
Маринковић, М. Радован, Рајичић, Зоран,Сабор фрулаша Србије ,,Ој Мораво“1988-2013.,Туристичка организација Чачка, Чачак, 2013.
Азањац Миодраг; Рајичић, Зоран (прир),Српска уметност флауте, фрула – флаута од искона, Туристичка организација Чачка, Чачак, 2018.
Јевтовић, Братислав (прир), Беседе под Вујном, ТВ Галаксија 032, Чачак, 1995.
Рајичић, Зоран и Даниловић Мајо (прир) Зборник најлепших песама о фрули,Туристичка организација Чачка, Библиотека ,,Браћа Настасијевић” Горњи Милановац, Чачак, 2018.

• Часописи:
Лист Фрула, који излази једном годишње.
Нотна свеска са композицијама о фрули.