Одлука жирија 5. песничког конкурса за најлепшу песму о фрули „Момчилова фрула“
Повеље:
САОШТЕЊЕ ЖИРИЈА ЗА ИЗБОР НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ О ФРУЛИ
У ОКВИРУ 5. КОНКУРСА „МОМЧИЛОВА ФРУЛА
ЛИРСКО УЗДАРЈЕ ФРУЛИ
УЗ ОВОГОДИШЊИ САБОР ФРУЛАША У ПРИСЛОНИЦИ
Већ у првој реченици саопштења о избору најбољих песама о фрули ваљало би запазити да су сви учесници конкурса, уз неколико изузетака (са добрим песмама и промашеном темом), у потпуности оправдали своје учешће на конкурсу, будући да су учинили значајно лирско уздарје према музичком инструменту који у нашој народној традицији, као и у традицији многих других народа, има прворедно место. Као и у другим културама у свету за настанак фруле везане су многе легенде, међу којима су неке запамћене у усменом предању, а неке и утомљене у књижевности - у бајкама, баснама, причама, или у музичким делима.
Добри познаваоци овог музичког инструмента, његови творитељи и поклоници традиције знају да је фрула коришћена у војним манифестацијама и народним ритуалима, а најчешће у митолошким саопштвањима која су фрулу и увела у свенародну традицију, од Хомерове Илијаде, али пре тога, до дана дањег. Није, дакле, зачудно што је свирање на фрули, билбилу, ћурликалу, дудуку, свирајци - на нашим просторима, уврштено у Национални регистар Нематеријалног културног наслеђа. Ваљало би поменути да су пут до те разине утирали виртуози на овом инструменту: Сава Јеремић, Бора Дугић, Адам Милутиновић, Тихомир Пауновић, Веља Кокорић, Димитрије Микан Обрадовић, Добривоје Тодоровић , Андрија и Томислав Бајић и још неколико других - прворедних.
Осамдесет и осам аутора из скоро педесет градова у Србији, и из свих земаља нашег окружења, најбоље сведочи томе да је у питању инструмент који је дубоко устамењен и у традицијама, безмало свих земаља света. Није ли митско завештање пастирског и шумског божанства Пана, поменутог у неколиким стиховима пријављеним на овом конкурсу, саставни део раширене фантазмагорије о чудесном звуку који слушаоца уводи у јединствену чаролију затајену негде у најскривенијој дубодолини срца, могло би се разумети оног које препознаје из којег дрвета ће допрети најумилнији тонови.
Инспиративну основу за песму под насловом „Негде засвира фрула“, првонаграђена ауторка, Виолета Милићевић из Београда, нашла је у песми „Труба“ Момчила Настасијевића, песника који је својом поезијом и прозом оставио најдубљи траг у српској култури и без икаквих ограда може се назвати нашим највећим песником двадесетог века. Виолета Милићевић семиотично (показно) стихује следствено Настасијевићевој лирској искуствености, словећи о емоционалној сензацији догођеној у девојачком дочују зова фруле, при сазнању да „више није сама“, да се у тим часима у њеном слуху „Затвара круг“, рећи ће - „Ту па ту“. Виолета Милићевић нема дилему да је звук фруле толико моћан да ће „уместо ње рећи оно што она не сме“. Уколико се разуме да се у самоћи човеку отвара пут према унутарњем потонућу, онда се може увидети величина значења онога што га из тог стања враћа у стварност а то је зоф фруле о чему Виолета Милићевић слови у завршним стихованим слојевима.
Лирски замах другонаграђене песме „Покрет фруле православне“ ауторке Слађане (Бранислава) Бушић, песникиње из Београда се развија у дослуху са панагиричним свесловом - са беседом која допире до наших светлих и свесветих - младога Растка, Светог Саве, Цара Лазара, браће Југовића, Цара Душана - обезначеног од бездушних у овом осенченом времену; Богомоље Љевишке, Дечана и Пећке „Краснице“ - Патријаршије, у којој Мати Февронија призива на покајање и непоколебљивост у вери. И у овој песми, подно поменутог наслова, основу и потку њеног даровитог лирског приношења чини фрула - она која је од предачких, најчешће немилих времена до данашњих, ништа мање несмирајних дана, ресонира из дубине сопства.
У изузетном лирском походу,у трећенаграђеној песми, слови песникиња Марија Вуловић из Чајетине. Налик космогонијском саопштавању она настоји да у осамнаест стихова песме „Корен и Кора“ сажме заумну искуственост доласка на свет фруле чаробнице која ће, како метафорички каже, са усана и из даха „лакогрлог дечака“ задобити „љубац“, који ће учинити да „глас током прерасте у Дах“, ваљда довољно благотворан да умили слушаоца и „спаси разорени свет“. Пажњу чланова жирија својим песничким радовима скренули су још: Јасмина Стеванчевић из Крушевца, Невена Дучић из Чачка, Јован Бундало из Београда, Драган Радовановић из Сремске Митровице и Лазар Вучићевић из Обреновца.
У сагласју жирија стоји: да свака од приспелих песама заслужује читалачку позорност, колико и чињеница, да песници из генерације у генерацију стиховима вековече значење фруле и шире лирско уздарје овом инструменту. Могло би се, дакле, рећи да ова манифестације из године у годину поприма значење велике међународне песничке смотре и да оставља значајан отисак у нашој традицији и култури.
Жири је радио у саставу: Драгана Перишић, Видак М. Масловарић и Мајо Даниловић
Председник жирија:
Видак М. Масловарић