Istorijat

 

U opštini Čačak, posebno u Turističkom savezu  i ustanovama kulture, u više navrata ukazivano je na potrebu da bude zasnovan neki od sabora narodnog duhovnog stavralaštva. Trojica ljudi: Milovan Pravdić  – prosvetni radnik ,Branimir Milovanović – sekretar Turističkog saveza i Radovan M. Marinković– novinar i književnik,  predložili su da se u Prislonici, nadomak Čačka organizuje Sabor frulaša Srbije.

Zašto frula?

U Čačku i okolini, u to vreme, živelo je nekoliko vrsnih frulaša koji su snimali ploče i nastupali na saborištima širom zemlje. Pre svih Slobodan Vukićević, Milan Kovačević, Obren Radičević, Časlav Pavlović i Spasoje Ječmenić. Takođe, nakon Save Jeremića frula u Srbiji dobija sve više poklonika i sledbenika, kao što su Mikan Obradović, Tihomir Paunović, Veljo Kokorić i naravno, nenadmašni umetnik Bora Dugić.

U Ljubiću se, dve godine zaredom održavala priredba „ Čarobna frula“ tako da je bilo interesovanja za sličnu manifestaciju, postojali su kontakti sa frulašima i određena organizaciona iskustva.

U Guči se već održavao Sabor trubača, duboko utemeljen, a u Soko Banji festival harmonike, tako da je frula bila logičan izbor. Stari srpski instrument. U prošlosti gotovo da nije bilo kuće koja nije imala gusle, sviralu, svirajčicu ili dvojenice.

Zašto Prislonica?

Milovan Pravdić,  je bio rodonačelnik seoskog turizma u svom rodnom selu. Kao veliki vizionar, znao je da turistima, sem zdrave hrane, pitomih pašnjaka  i livada, voćnjaka , šuma i bistrih potoka, mora ponuditi i neki kulturni sadržaj. Hranu za dušu. Takođe i meštanima, da bi što veći broj njih ostajao na svojim ognjištima.

U Prislonici su se mnogo godina pre toga održavale „ Septembarske partizanske svečanosti“ koje su ugašene.

U selu je postojala dobra infrastruktura i Prislonica je, u to vreme, u mnogo čemu prednjačila u opštini Čačak.

Trojica ljudi su dala ideju, ali dušu Saboru frulaša udahnuo je prof. Miodrag Mile Azanjac. Flautista, visoko uman čovek, filozof muzike, vizionar. Njega pronalaze, na predlog Branka V. Radičevića, na planini Javor.Prof Azanjac utemeljio je i osmislio koncepciju manifestacije koja će se razlikovati od svih dotadašnjih sabora. Trebalo je stupiti, još, u kontakt sa brušenim dijamantom srpskog frulaštva i svetske muzike Borom Dugićem i Sabor frulaša Srbije „ Oj Moravo“ mogao je da počne.

 

HRONOLOGIJA VAŽNIH DATUMA I DOGAĐAJA:

  • Prvi Sabor održan je od 23-25.septembra 1988. Za takmičenje se prijavilo 25 frulaša, a njih 15 je prošlo selekciju.
  • Pobednik prvog Sabora  bio je Rade Košanin iz Kruševca. Svirao je pesmu „ Što ti  je stano mori” i  „ Kosačko kolo”, uz pratnju orkestra Branimira Đokića.
  • Prva saborska priredba bila je izložba Etnografskog muzeja „ Seoska kuća” arhitekata braće  Petrović.
  • Prvi voditelj programa bio je Radoš Bajić, dramski umetnik.
  • Broj učesnika se iz godine u godinu povećavao, tako da ih je na Drugom saboru bilo 30, a na trećem 100! To je dovoljan dokaz da su organizatori pogodili kada su izabrali svetkovinu fruli u čast.  Kako svi nisu mogli izaći na centralnu binu, Bora Dugić je u prepodnevnim satima vršio selekciju takmičara.
  • Prva žena koja je osvojila neko priznanje na Saboru frulaša bila je Milica Stošić iz Vranja. Na Trećem saboru, 1990. godine dobila je nagradu „ Sava Jeremić” za najizvornije muziciranje.
  • Od 1990. Sabor ima svog domaćina, kao i svaka druga običajna svetkovina u Srba. Prvi domaćin bio je pesnik Dobrica Erić. Ovu dužnost, nakon njega, obavljale su mnoge ugledne ličnosti kulturnog i javnog života. On, domaćin, otvara takmičenje prigodnom besedom o fruli.
  • 1990. objavljen je prvi DVD sa Sabora frulaša. Pripremili su ga Miodrag Mile Azanjac i Radovan M. Marinković.
  • 1990. izgrađena je saborska bina koja je u svom sastavu imala svlačionice za učesnike u programu i kancelarije za organizatore i žiri.
  • Prva tri Sabora održana su u septembru mesecu. Od Četvrtog , 1991. godine održavanje manifestacije se pomera za drugu polovinu jula, naslanjajući se, tako, na slavu manastira Vujan, koja se praznuje 26.07. Time Sabor dobija  važnu duhovnu notu.
  • 1993. godine , pred Šesti sabor štampan je prvi broj lista Frula. Od tada, izašlo je 25 brojeva što samostalno, što kao podlistak Čačanskog glasa i Čačanskih novina. Prvi broj uredili su Milan Đoković, Radovan M. Marinković i Branimir Milovanović.
  • 1994. godine organizovana je prva škola frule u Prislonici. Starešina je bio prof. Miodrag Mile Azanjac, a glavni učitelj Bora Dugić. Mnogi frulaši koji su je pohodili osvajali su kasnije prve nagrade. Sabor je tako  dobio edukativnu i stvaralačku notu.
  • Iste te godine, 1994. zlatnu frulu su pobedniku Pavlu Obradoviću iz Čukojevca, spustili sa neba padobranci, članovi Aero kluba „ Špiro Mugoša” iz Podgorice.
  • 13. februara 1997. preminuo je duhovni otac Sabora Miodrag Mile Azanjac. U njegovu čast trostruki pobednik u istoj kategoriji dobija majstorsko pismo koje nosi ime „ Miodrag Mile Azanjac”.Takođe, profesorovo ime poneo je i ,,Svesrpski sabor”, celodnevno subotnje saborovanje.
  • Na Desetom saboru, 1997. godine organizovano je nadmetanje svih prethodnih pobednika, po kategorijama, za zvanje „ frulaš decenije”. Tada su svi pobednici proglašeni za „Majstore frule”, a to priznanje uručeno im je naredne godine.
  • Prva i jedina žena sa titulom majstora frule je Milica Stošić iz Vranja. Ona je 1990. dobila nagradu „ Sava Jeremić”, 1992. i 2000. nagradu žirija publike, drugo mesto 1993. a 1997. treće. U kategoriji savremenog sviranja na fruli 1. mesto osvaja 2002. Iako nema tri pobede, u istoj kategoriji, Skupština sabora joj dodeljuje majstorsko pismo za sveukupni doprinos razvoju frulaštva, posebno na jugu Srbije.
  • 1997. Skupština Sabora frulaša dodeljuje maestru Bori Dugiću, najviše priznanje „ Zlatni frulaš srpskog Balkana”.
  • 1998. godine, na Jedanaestom saboru dešavaju se najznačajnije programske izmene koje Saboru daju potpuno novu koncepciju, ali u duhu zaveta koji je ostavio profesor Azanjac:
    – Takmičenje frulaša se, na predlog prof. Dimitrija Golemovića, deli u dve kategorije: savremenu i izvornu.
    – Uvodi se programska celina „ etnomuzikoloških zapisa” u okviru koje studenti i profesori sa Etnomuzikološkog odseka FMU beleže narodno stvaralaštvo svirača na fruli i drugim srodnim instrumentima.
    – Organizuje se okrugli sto na temu frule. Ova i prethodna novina dale su i daju Saboru naučno istraživački karakter, a ne samo takmičarski.
  • 1999. godine Sabor je održan i pripremljen za samo mesec dana od završetka NATO agresije na našu zemlju. Promovisan je na neobičan način, tako što je grupa frulaša i čačanskih umetnika organizovala priredbe za branioce otadžbine ( među kojima je bio i predsednik Saborskog odbora) na njihovim borbenim položajima.
  • 1999. održana je, prva smotra mladih frulaša Srbije.
  • Iste, 1999. godine, po prvi put, jedna žena pobeđuje u pojedinačnoj konkurenciji. Kristina Cvejić iz Brusa deli prvo mesto u kategoriji izvornog sviranja sa Milanom Kovačevićem iz Čačka
  • 2000. godine, u produkciji Televizije Spektrum, snimljen je CD „ Zlatne frule”  uz učešće 10 majstora frule iz Prislonice. Producent je bio proslavljeni frulaš Dimitrije Mikan Obradović.
  • 2003. umro je Milovan Pravdić, još jedan od osnivača Sabora. Nagrada za najbolje odsvirano kolo u izvornoj kategoriji nosi njegovo ime, a daruje je MZ Prislonica. Svake godine Sabor, praktično, počinje tako što saboraši pohode njegov grob.
  • Od 2004. smotra mladih frulaša prerasta u takmičenje, u dve kategorije: dueti i solo sviranje.
  • Od 21. Sabora, 2008. takmičenje se odvija u dva dana. U subotu nastupaju dueti i frulaši u izvornoj kategoriji, a u nedelju mladi i frulaši u savremenoj kategoriji sviranja.
  • 2008. godine takmičenje mladih frulaša u pojedinačnom sviranju deli se u dve podkategorije: mladi do 12 godina i mladi od 12-16 godina.
  • 2010. godine Orkestar frula iz KUD „ Frula C” iz Brusa pod umetničkim vođstvom Milutina Cvejića biva proglašen za „ Sveukupnog pobednika svih dosadašnjih Sabora”. Kasnije, ovaj orkestar prerasta u KUU „ Kopaonička frula”.
  • 2013. godine iz štampe izlazi monografija  Sabor frulaša Srbije Oj Moravo 1988-2013. autora Radovana M. Marinkovića i Zorana Rajičića.
  • 2014. radi se direktan prenos Sabora preko interneta.
  • 2015. počinje izgradnja nove, savremene pozornice.
  • Najviše osvojenih prvih mesta u pojedinačnoj konkurenciji, po tri, na Saboru frulaša imaju Slaviša Stojković iz Pirota ( pobeđivao 1998, 2000. i 2001), Ljubodrag Mijailović ( pobeđivao 2009,2010. i 2012) i Nikola Đokić ( pobeđivao 2010,2011. i 2013 ).
  • Najviše osvojenih nagrada u pojedinačnoj konkurenciji ima Kristina Cvejić iz Brusa, ukupno 7: prvo mesto osvojila je 1999. druga mesta 2000, 2006. i 2009. dok je treća bila 2007, 2008. i 2010.
  • Najviše osvojenih prvih mesta u duetu imaju Nenad Stankić i Miloš Tomić iz Gornjeg Milanovca. Oni su tri puta pobeđivali i to: 2006, 2007. i 2011.
  • Na predlog prof. dr Dimitrija Golemovića od 2016. raspisuje se konkurs za savremenu kompoziciju na fruli inspirisanu narodnom tradicijom. Svake godine štampa se notna sveska sa pristiglim kompozicijama na konkurs. Pobednik prvog konkursa bio je kompozitor iz Novog Sada Bojan Milinković.
  • Na predlog pesnika Maja Danilovića od 2017. bijenalno se raspisuje konkurs za najlepšu pesmu o fruli ,,Momčilova frula”. U štampani Zbornik najlepših pesama o fruli pored nagrađenih ulazi po jedna pesma od svakog pesnika. Pobednik prvog konkursa bio je Bratislav Bato Jevtović iz Čačka.
  • 2017. postavljena je spomen ploča osnivaču Sabora – Miodragu Milu Azanjcu.
  • 2018. iz štampe je izašao zbornik eseja i bibliografija Miodraga Mila Azanjca , Srpska umetnost flaute, frula flauta od iskona koju je priredio Zoran Rajičić.
  • 2018. preminuo je  jedan od četvorice osnivača Sabora, dugogodišnji sekretar Turističke organizacije Čačka – Branimir Brane Milovanović.
  • Od 2016. Radio Beograd 2 dodeljuje nagradu ,,Od zlata jabuka” frulašu koji najizvornije muzicira.
  • U saradnji sa Opštinom Rača u tom mestu se od 2017. organizuje Frulaška akademija koju vodi maestro Bora Dugić. Na njoj učestvuje do 15 najboljih mladih frulaša iz Srbije.
  • Od 2018. Prvi program Radio Beograda direktno prenosi takmičenje za zlatnu frulu u savremenoj kategoriji.
  • 2018. maestru Bori Dugiću je, na predlog 28 istaknutih ličnosti srpske kulture dodeljena počasna titula ,,Kralj frule”.
  • Za posvećeni rad na korist srpske kulture Ministarstvo kulture i informisanja dodeljuje 2018. predsedniku Saveta Sabora Zoranu Rajičiću priznanje ,,Kulturni obrazac”.
  • Kulturno prosvetna zajednica Srbije dodeljuje 2019. Zlatnu značku Zoranu Rajičiću, predsedniku Saveta sabora.
  • Takmičenje dueta se od 32. Sabora frulaša, 2019. organizuje posebno za izvorno sviranje, a posebno za savremeno sviranje.
  • Legendama frule Dimitriju Mikanu Obradoviću, Tihomiru Paunoviću i Velju Kokoriću dodeljena je 2018. ,,Nagrada za životno delo Sava Jeremić“.